Zelembać

Odavno ljudima više sebe ne objašnjavam i ne izvinjavam se, jer valjda to da te baš briga dođe i sa godinama. 

Ali vama sam baš i došla u ovu virtelnu kafanu da sve potanko objasnim, pa da počnem za danas:

 

Nikada ne koristim margarin u kuvanju.

 

Kada kažem „podmazan pleh“ mislim na to da dam deci da kockicom putera premažu dobro celu površinu pleha, zatim pospem sa malo brašna koje lupkanjem rukom o ivicu pleha rasporedim u tankom sloju ili u češćoj varijanti - puter koristim kao „lepak“ kojim fiskiram ivice papira za pečenje i papirom pokrijem ceo pleh. Iskreno govoreći, koristim taj pek papir za sve, od faširanih šnicli iz rerne do štrudle sa makom, jer ja fotografišem, kuvam, pišem, pa bar ako mogu ribanje plehova da skratim, stvarno je sjajno.

 

Često dodajem aromu badema, vanile i limuna, koje neuporedivo poboljšavaju kolače. To su ekstrakti koji se prodaju u bio šopovima, prodavnicama zdrave hrane pri pijacama i u bolje opremljenim radnjama, pakovane kao ampulice ili minijaturne flaše od 15 ml, prave ih Dr Oetker ili domaće firme Aroma Kruševac i Eterika Trestenik.

 

Ja kad se nešto pitam, klikćem po internetu i listam knjige, pa iskopam sve što ne znam šta je i onda nema ni teških sastojaka ni nemogućih kolača.

 

Koristim digitalnu vagu sa "tare" funkcijom, koja mi omogućava da samo dodajem sastojke jedan za drugim.

 

Počela sam da kuvam sa 14 godina.

 

Svaki pojedini recept na blogu je lično moj, sto puta oproban, dorađivan i usavršen- za sada.

Iza njih stoji desetine neuspelih recepata i degustatora koju jedu, a plaču, sve u svrhu tešenja razočarane kuvarice.

 

Ne umem da pravim kiflice i nerado spremam sitne kolače. Makaronsi STOP. Jednom se živi.

 

Kada napišem temperaturu pečenja, to znači da se jelo ili kolač ubacuje u zagrejanu rernu na toj temperaturi.

Postoji razlog zašto moje fotografije nisu instagramske i našminkane. 

 

Jedan razlog je slučajan i prinudan, jer sa aparatom i objektivima koje sam konfiskovala mužu bez pitanja, života na Severu gde se za dobro foto svetlo borimo kao afrikanci za vodu i degustatora koji dozvole samo dva - tri škljoca, a onda zahtevaju hitno da se sve seče, raščerupa, podeli i proba – jednostavno nema vremena ni uslova da se premeštam, igram i visim sa plafona za one o'zgo fotografije što su moderne.

Ja merim za vas moje plehove i šerpe koje napamet znam, ja vam štopujem vreme i ono „sipaš brašno dok se ne zgusne“ prevodim u kašike i kasičice. Sve to radim jer silno želim da i vi uživate i zato sto smo isti - i iza mojih slika su pravi gladni ljudi koji jedu hranu i pričaju i ŽIVE te svoje priče, a scenografije se zbrišu za čas ako nisi dovoljno brz. 

Valjda ovako izgleda preduzetništvo u povoju!

Drugim rečima - bolje za sada ne može.

 

Razlog broj dva je nameran, jer iza cele priče stojim i ja, koja ne veruje u lažne slike kežual prosutog brašna po pultu, premazivanje hrane glicerinom i pene za brijanje koja glumi šlag, u slikanje sveže ubranih cvetića pored tek ispečenih kolača i kobajagi slučajnih savršeno laskavo ulovljenih trenutaka. Nemam vremena, jer ja vam ovu pricu ne pričam, ja je živim, pa izvin`te ako je malo sirova i neuglađena.

Ja nisam food blogger, ne bi me oni ni primili, ne bih ni ja htela.

Ja sam life blogger. To sam upravo izmislila - ako već neko nije, jer izgleda da na svetu sve već postoji. Šta ću, mašte mi ne manjka, to ste već skapirali.

 

Ali znate šta još imam? Najbolje drugarice na svetu celom. 

O mami da ne pričam, ona me u froncle seče od ljubavi. Sve one meni pišu filipike i pletu lovorike, ali one su te koje mi postavljaju ova pitanja i inspirišu me da bolje ipak mora da može!

"Briši! Kolač prste da poližeš, a onakvu sliku stavljaš!"

Volim ih onako izistinski, ni din dušmanin mi ništa ne može dok mi one čuvaju leđa.

 

Pitajte me za svaki sastojak koji vas odbija, za svaki postupak koji vas zbunjuje, za sve što sam podrazumevala, a ne podrazumeva se.

 

I evo vam za danas jedna priča, o tome kako se po pitanju sopstvenog nesavršenstva osećam.

Kao neugledni zelembać među orhidejama ovog instagramskog fejsbučkog sveta, ali prkosan i blesav u potpunom uverenju da će zelembaći jednom uskoro biti main stream i preuzeti svet.

Write a comment

Comments: 0

O meni

Ja sam Aleksandra. 

 

Želim sa vama da podelim recepte za kuvanje, blagostanje i ulepšavanje života!

Osnova moje kuhinje je zdrava, maštovita, sezonska hrana, sa primesama paleo principa tj LCHF ishrane, zatim fuzija klasičnog balkanskog mrsnog zalogaja i severnoevropske kuhinje, aromatičnih začina i smelih kombinacija. 

 

U biti je to koncept gde trpeza služi za kreativnu igru i okupljanje dragih lica, te ideja da pripremanje hrane od običnog dnevnog zadatka treba pretvoriti u  jednostavan i radostan svakodnevni  ritual, eksperiment i osveženje!

 

Ovo je i moja priča o potrazi za srećom i kako sam otkrila da sam već stigla na cilj.

Priča o Ženi i savladavanju izazova svih njenih uloga, postajanju MamaSitom i majstorom svog Života!

 

MamaSita
MamaSita
mamasita_011
mamasita_011