MALA ZIMSKA TRILOGIJA

Tako nastaju čuda, nemoj da pričaš nikome ništa, ubeđivanje je slabija karta od žive slike. 

Pokaži, živi, smiri ruke i misli da ti se malo pojača dubinski vid i da te preplave laganica i jasnoća iz koje nastaje lava nove snage, zahvalnost za ono što ti je ispred nosa i gejziri novih ideja.

Odmori dušu, ti jedini znaš kako.

Pevaj, pevaj, pa za pojas zadeni. Često kažem ovo svojoj deci u njihovoj igri neumerenoj i neumornoj, srčanoj, glasnoj i preteranoj u svakom smislu. 

Naravno da se svi grlato smejemo, jer to nije moj retorski fazon, a oni tu mudrost ne razumeju, ne samo zato što im je nejasna kafanska lirika i pošto je po definiciji dečije duše, koja glasi "sve, sad i odmah", odlaganje zadovoljstva krajnje neomiljeno - nego zato što možeš da pričaš šta želiš, ali DECA TE GLEDAJU. 

Kopiraju primer, a ne bajate narodske aforizme ili naknadne mudrosti. 

 

Trilogija za zimski shut down: karamel late makijato, ne onaj Starbaksov nego sa mojim domaćim slanim karamelom, šivenje mog prvog pačvorka i knjiga Margaret Atvud "Alias Grace" koja se prvo čita, pa se gleda na ekranu. 

 

Sad, neko neupućen i pomalo neiskusan bi mogao reći, koliko li ja imam vremena kad pravim svoj karamel, učim da šijem pačvork kao Grejs u knjizi i gledam televiziju! Činjenica je da imam toliko malo slobodnog vremena i toliko mnogo životne energije da ponekad plačem zbog kombinacije ta dva faktora umesto da jednostavno odem da spavam.

Ponekad plačem od umora i zbog nepremostivih katastrofa , na primer jer su lisica i ptice jedna drugoj preblizu ušivene na prekrivaču, a to deluje surovo po ptice.

Da, radije ću ti pričati kako sam se kroz borovu šumu sa vrha planine nedavno spustila bob stazom najbrže što je bilo dozvoljeno i zamišljala da letim, pa kako sam kupila bajkerske crne čizme i crvenu bandanu za vožnju motorom kroz dolinu Mozela,   jer to je ipak više kul. Hoću sva životna iskustva: i slobodno skakanje i bosonogo plesanje i ulazak u knjigu dok glavnog junaka za ruku ne uhvatiš, i šivenje i kuvanje i plakanje i grleno smejanje i ljubljenje da pukne, i susrete na obali reke. 

 

Kažu: strpljen - spašen. E, na tom ispitu sam sto puta pala, ali čini mi se da padam sve bolje i bolje. Čekaš, celog života nešto čekaš: diplomu, ključeve od novog stana, novi posao, Deda Mraza, Zubić Vilu, novac, lucky break, više vremena, više svega.

 

Rad rukama, koncentracija na detalje, kada jednostavno život u trenutku predam samo sledećem šavu i zakrpi i gledam kako od besmislenih komadića nastaje povezana priča, baš kao u našim životima.

Na početku ne možeš da vidiš kraj priče i odgovoriš na sva pitanja, ne možeš da povežeš kompoziciju. Ni ne pokušavaj! Samo moraš da se prepustiš da baš u tom momentu gde si, gledaš šta ti je u šakama sada i daš najbolje od sebe. 

Tako se ja uzemljim i od svog tog letenja prizemljim, čekanje zaboravim, nateram sebe da sednem i zadenem "hoću sve" tamburu za pojas, a nestrpljenje na kratko ukrotim. 

I onda mi dođe moj Miškolino, pokazuje mi kako je napravila drugarici za Božić šal u tri boje vune, malo remek delo najžustrijeg bića koje sam srela. Osim mene. 

Večerima se uspavljivala sa prstima upletenim u šarena klupka, ali niko se nije mnogo udubljivao šta radi, pošto se makar malo tišine spustilo i na naš živopisni dom. 

Tom prilikom smo utvrdili iskustveno, mora da su Simon i Garfunkel odmarali od porodičnog života i dečije graje kad su napisali Sound of Silence.

 

Tako nastaju čuda, nemoj da pričaš nikome ništa, ubeđivanje je slabija karta od žive slike. 

Pokaži, živi, smiri ruke i misli da ti se malo pojača dubinski vid i da te preplave laganica i jasnoća iz koje nastaje lava nove snage, zahvalnost za ono što ti je ispred nosa i gejziri novih ideja.

Odmori dušu, ti jedini znaš kako.

Write a comment

Comments: 0

O meni

Ja sam Aleksandra. 

 

Želim sa vama da podelim recepte za kuvanje, blagostanje i ulepšavanje života!

Osnova moje kuhinje je zdrava, maštovita, sezonska hrana, sa primesama paleo principa tj LCHF ishrane, zatim fuzija klasičnog balkanskog mrsnog zalogaja i severnoevropske kuhinje, aromatičnih začina i smelih kombinacija. 

 

U biti je to koncept gde trpeza služi za kreativnu igru i okupljanje dragih lica, te ideja da pripremanje hrane od običnog dnevnog zadatka treba pretvoriti u  jednostavan i radostan svakodnevni  ritual, eksperiment i osveženje!

 

Ovo je i moja priča o potrazi za srećom i kako sam otkrila da sam već stigla na cilj.

Priča o Ženi i savladavanju izazova svih njenih uloga, postajanju MamaSitom i majstorom svog Života!

 

MamaSita
MamaSita
mamasita_011
mamasita_011