Podsećanje na neka ranija pisanja.
Za one koje čekaju.
Za one kojima je sada trenutak hrabrosti i promene.
Za moj mali doprinos velikoj borbi u koju verujem: slobodi rađanja, kao podrška temama za koje se duboko zalažem godinama - promena zastarelih i agresivnih akušerskih praksi u Srbiji, detabuiziranje pobačaja, promena pristupa u porodilištima i osnaživanje žene u tom smislu, dajući joj centralnu ulogu koja joj i pripada. Pupčanom vrpcom sam vezana za Beograd i želim da u njemu srećne, opuštene i zbrinute majke radjaju srećnu decu. Možda negde bude odjeka, makar i u maloj promeni stručne i ljudske rutine.
" Znam da „poroditi se“ na mnogim jezicima može da se prevede kao „pustiti se“, engleski „let go“ ili nemački „los lasen“. Poroditi se, to nisu samo kontrakcije i stvar tela, već i te kako mentalna aktivnost u kojoj spreg duše i tela veoma jasno dolaze do izražaja. A ovaj put ću to uraditi, na svoj način, bez lekova, katetera, rezova i strahova! Ali neobično je teško isključiti unutrašnjeg „control freaka“ i dozvoliti da se stvari dešavaju kad one hoće i kako hoće, prepustiti se plimi rađanja."
Za tekst u celosti, klik na Dve mame
