Dobrodošla, jeseni

"Nemoj da jesen bude samo žal za ugašenim letom. Miriše na zimu i pečeno kestenje... Stvarno živeti u trenutku znači istinski ostaviti začarane sate vrelog leta iza i uskočiti u novi početak bez osvrtanja! Ne dam ni jednoj sezoni da bude čekanje budućnosti."

Nemoj da jesen bude samo žal za ugašenim letom. Miriše na zimu i pečeno kestenje... Stvarno živeti u trenutku znači istinski ostaviti začarane sate vrelog leta iza i uskočiti u novi početak bez osvrtanja! Ne dam ni jednoj sezoni da bude čekanje budućnosti.

Pronađem dragulje u svakodnevici: potaž od bundeve i kuvani kukuruzi, pečene paprike i užurbani ritam nove školske godine. Napravim sebi mentalnu listu novih ambicija i želja, štreberski, po navici. Svežina donese neki novi entuzijazam... Nađem način prošetam  šumom i osetim miris vlažne zemlje- ima to, kažu, i svoju reč: petrihor. Magično!

 

Počinje doba kada dolazak kući iz svakodnevne tarapane počinjemo sa „Tea time“. Vreme za čaj, pauzu i ženske priče između mene - majke i nje - ćerke. Tih četvrt sata mira i odmerenih gutljaja u kombinacij sa rečenicom: „Baš takvu ćerku sam oduvek želela. Bolja nisi mogla biti“, (I ne vrti se više,  srušićeš čajnik!) neverovatno ukrote njen divlji temperament, inat i urođeni manjak temeljitosti. Sve neka lepa čuda počnu da se dešavaju, a srce kvasa što podižem srećno biće... Tako doba kada se živi napolju, na balkonima, u baštama i na putovanjima menjamo za slow living, dovodimo ga do perfekcije i merimo mu kvalitet količinom uživanja.

 

Pre svega toga propisno protresemo sve ćoškove i napravimo scenografiju dostojnu naše oaze, kao Marie Kondo u “Magiji pospremanja koja će vam promeniti život”.

U jednom cugu napunim kese svime što ne izlazi ne svetlost dana, svime što ne služi životu i radosti.

Prvo knjige i posuđe, stari časopisi, stolnjaci i peškiri, hrana, odeća, igračke i na kraju neke stvari sa sentimentalnom vredošću.

 

Kao u manga stripu vođena japanskom pragmatičnošću sređivanja po kategorijama i to na o-'ruk, osećam kako se prostor prazni, a čula istovremeno izoštravaju, da ništa ne ostane za "možda nekad jednom" ili "svaki slučaj".

Jer ako taj slučaj dođe, snaći ću se ja.

 

Nekoliko dana i desetine kesa poklonjenih i bačenih donose takvu čistinu uma i lakoću fokusa, zatim zahvalnost za predivne preostale stvari.

 

Marie, ti si genije, iako ne postižem da složim stvari kao u tvojim urednim fiokama!

U pauzama pijem zeleni čaj i upalim mirišljavu sveću od borovine ili smirnu na briketiću uglja. Voila!

 

Čeklista za nove životne pobede izoštrena u glavi, sjajne nove stvari kreću, kao da pretrpan dom ima veze sa pretrpanim umom...

Ima veze sa uzimanjem svog života u svoje ruke.

Eto, tako ja dočekujem jesen, da se ne oseti manje vrednom.

O meni

Ja sam Aleksandra. 

 

Želim sa vama da podelim recepte za kuvanje, blagostanje i ulepšavanje života!

Osnova moje kuhinje je zdrava, maštovita, sezonska hrana, sa primesama paleo principa tj LCHF ishrane, zatim fuzija klasičnog balkanskog mrsnog zalogaja i severnoevropske kuhinje, aromatičnih začina i smelih kombinacija. 

 

U biti je to koncept gde trpeza služi za kreativnu igru i okupljanje dragih lica, te ideja da pripremanje hrane od običnog dnevnog zadatka treba pretvoriti u  jednostavan i radostan svakodnevni  ritual, eksperiment i osveženje!

 

Ovo je i moja priča o potrazi za srećom i kako sam otkrila da sam već stigla na cilj.

Priča o Ženi i savladavanju izazova svih njenih uloga, postajanju MamaSitom i majstorom svog Života!

 

MamaSita
MamaSita
mamasita_011
mamasita_011